HEDONIČKI I EUDEMONIČKI MOTIVI ZA OMILJENE SLOBODNE AKTIVNOSTI

Abstract

Mnoge teorije i modeli pokušavaju da objasne zašto se ljudi uključuju u različite aktivnosti u slobodno vreme. Prema nekim poznatim teorijama motivacije, oni to rade jer im je to prijatno, zanimljivo, ispunjava ih (npr. Apter, 1982, 1989; Csikszentmihalyi, 1997), jer im omogućava samorealizaciju, rast i razvoj (Deci & Ryan, 1985, 2000), kao i zato što je to način da se ostvare neki od ličnih ciljeva (Apter, 1982, 1989). Sve pomenuto može da se stavi pod okrilje hedoničkih i eudemoničkih motiva, kao što je definisano u radu Veronike Huta (Huta, 2007; Huta & Ryan, 2010; Huta, 2013). Kod hedonički motivisanih aktivnosti bitni su zadovoljstvo i ugoda, dok je kod eudemonički motivisanih aktivnosti bitno da pokušamo ostvariti svoj maksimalni potencijal (Huta, 2007; Huta & Ryan, 2010). Iako su različita, hedonička i eudemonička iskustva mogu da se poklapaju. Cilj ove studije je bio da istraži razlike u hedoničkim i eudemoničkim motivima za omiljene slobodne aktivnosti. Učestvovala su 422 studenta (26.12% muških), prosečne starosti 20.55 godina. Oni su naveli svoju omiljenu aktivnost i ispunili The Self-reported Hedonic and Eudaimonic Activities Scale (SHEA: Huta, 2007; HEMA: Huta & Ryan, 2010), koja meri eudemoničke i hedoničke motive. Na osnovu njihove prirode, aktivnosti su grupisane u sedam kategorija: čitanje, umetničke aktivnosti, sport, mediji i muzika, druženje, ples i aktivnosti na otvorenom. Za potrebe narednih analiza, aktivnosti su takođe grupisane u dve opštenitije kategorije: aktivne (umetničke, sportske i ples) i zabavne (čitanje, muzika i mediji, druženje i aktivnosti na otvorenom). Testirane su razlike u eudemoničkim i hedoničkim motivima za različite aktivnosti, kao i interakcije između motiva i aktivnosti. Prosečne procene za hedoničke motive su koherentnije od prosečnih procena eudemoničkih motiva za različite omiljene aktivnosti. Postoje značajni glavni efekti motiva za aktivnosti, vrste aktivnosti i značajne interakcije. Veličina efekta motiva za omiljene aktivnosti je najveća, dok su efekti drugog faktora i interakcije bili manji. Bonferroni post-hoc testovi otkrili su da su čitanje, umetničke aktivnosti, sport i ples više motivisani eudemonički od medija i muzike, druženja i aktivnosti na otvorenom. Što se tiče hedoničkih motiva, sve aktivnosti su podjednako hedonički motivisane. Razlike između hedoničkih i eudemoničkih motiva značajne su za čitanje, medije i muziku, druženje, aktivnosti na otvorenom i ples. Sve ove aktivnosti su više hedonički nego eudemonički motivisane. Moderatorska uloga vrste aktivnosti na odnos hedoničkih i eudemoničkih motiva je testirana samo za dve opštije grupe aktivnosti. Vrsta aktivnosti (zabavna ili aktivna) moderira odnos između hedoničkih i eudemoničkih motiva. Nagib i odsečak eudemoničkih motiva su veći za aktivne nego za zabavne aktivnosti. Postoji značajna razlika među efektima eudemoničkih motiva na hedoničke za različite aktivnosti. Dobijeni rezultati potvrdili su tvrdnje da eudemonija bez hedonije ne može da postoji: kada se pojedinac angažuje u nekoj aktivnosti, koju bi se moglo smatrati kao čisto eudemoničku, on će svejedno uživati. Teško je zamisliti da osoba ima omiljenu aktivnost, koju je slobodno izabrala i u kojoj se često angažuje, a da pri tome ne doživljava zadovoljstvo. Pored toga, aktivnosti koje su manje aktivne i zahtevne, dobar su izvor zadovoljstva, radosti i sreće, ali ako želimo da doživimo smisao i svrhu u isto vreme, moramo da biramo aktivnosti koje su izazovnije i energičnije, imaju jasne ciljeve te koje će doprineti ličnom razvoju ili su od koristi za društvo u kome živimo.